Kad vam se desi udes, policija može da napravi dve vrste dokumenta (ako ste je zvali). Koji će se izraditi zavisi od težine situacije.
Znači kad ima povređenih, kad je šteta velika ili kad se ne slažete ko je kriv.
Tad izlazi posebna uviđajna ekipa koja sve detaljno meri, crta i fotografiše. Uzimaju izjave od svih i prave kompletnu dokumentaciju.
Posle toga obično sledi i prijava sudiji za prekršaje.
Ona se izrađuje kad nema dileme – manja šteta, nema povređenih i svi se slažu šta se desilo.
Tad izađe obična patrola, pomogne vam oko Evropskog izveštaja i zapiše osnovne podatke – ko su učesnici, koje su registracije, brojeve vozačkih i rezultate alkotesta.
Ali pazite – čak i ta “obična” beleška može biti jako važna. Ako se drugi vozač sutra predomisli ili prijavi neke povrede, imaćete dokaz šta se stvarno desilo na licu mesta.
Hajde prvo da vas smirim – u 90% slučajeva ne morate da jurite nikakav zapisnik. Sve ide automatski između policije i osiguranja, a vi samo podnesete zahtev za štetu.
Ali, ponekad vam osiguranje kaže “ne možemo da isplatimo dok ne stigne zapisnik”. I tu ljudi obično polude jer ne znaju šta to znači i šta da rade.
Pre par godina ste morali da jurite po policiju da vam daju kopiju dokumentacije.
Sad je to pojednostavljeno – kad nema povređenih, zapisnik ide direktno u elektronsku bazu kojoj osiguranja imaju pristup.
Ali kad ima povređenih ili poginulih, procedura je drugačija:
Pre nego što uopšte krenete u tužilaštvo, spremite sve što vam treba. Nema gore nego da vas šetaju tamo-vamo zato što niste poneli neku glupu markicu.
Evo šta vam treba:
Znači prvo morate do pošte. Da, znam da je glupo, ali takva su pravila.
Kad imate sve spremno, onda idete u tužilaštvo. Tamo pokažete ličnu, objasnite da ste učesnik nezgode (ili član porodice ako tražite za nekog drugog), predate taj zahtev i zakačite markicu.
