Kad ti se desi saobraćajka, već je kasno za učenje. Zato je važno da ovo znaš PRE nego što ti zatreba.
Stvar je prosta – osiguravajuća društva su tu da zarade.
Njihova matematika je jednostavna: što manje isplate tebi, to više para ostaje njima.
I veruj mi, oni su MAJSTORI u tome da ti objasne kako “nije to baš tolika šteta” ili kako “može to i jeftinije da se sredi”.
Zato je bitno da znaš svoja prava i tačnu proceduru.
Jer kad si uznemiren posle udesa, kad ti je auto razbijen i kad žuriš da ga popraviš, najlakše je da pristaneš na prvu ponudu.
A ta prva ponuda je UVEK manja nego što stvarno treba da dobiješ.
Ispričaću ti sve po redu, pet koraka od trenutka udesa do kako naplatiti štetu od osiguranja vozila.
Bez komplikovanih izraza, bez pravničkog jezika – čisto da znaš šta te sleduje i kako da dobiješ fer odštetu.
Jer razlika između onoga što ti prvo ponude i onoga što stvarno treba da dobiješ može da bude i nekoliko stotina hiljada dinara.
A te pare su tvoje pravo – samo moraš da znaš kako da ih dobiješ.
Korak 1 – Šta radiš na licu mesta
Prvo i najvažnije – SMIRI SE!
Znam da nije lako, ali duboko udahni i fokusiraj se.
- Uključi sva četiri žmigavca
- Obući reflektujući prsluk (OBAVEZNO pre izlaska iz auta)
- Postavi sigurnosni trougao (na vreme upozori druge vozače)
• na autoputu – najmanje 100m od auta
• van naselja – najmanje 50m od auta
• u naselju – na dovoljnoj udaljenosti da te drugi vide
Sad imaš dve opcije:
- Ako je šteta manja (do 200.000 din) – možete da popunite Evropski izveštaj bez zvanja policije
- Ako je veća šteta ili nisi siguran – zovi policiju i TAČKA. Bolje da čekaš satima nego da posle imaš problema.
Ali bez obzira koju opciju izabereš, OBAVEZNO:
- Izvadi telefon i slikaj SVE! I to odmah, pre nego što se išta pomeri
- Slikaj oba auta iz svih uglova
- Slikaj sve ogrebotine/udubljenja
- Slikaj registracije
- Slikaj mesto nezgode, položaj vozila
I uzmi podatke od drugog vozača:
- Broj polise osiguranja
- Ime osiguravajuće kuće
- Broj telefona
- Registraciju
Ako ima svedoka, uzmi i njihove kontakte. Nikad ne znaš kad će ti trebati.
Korak 2 – Prijava štete osiguranju
Moraš da znaš gde da ideš. Nije to tvoje osiguranje, nego ideš kod onog ko je kriv da ti plati štetu.
To je kao kad ti neko razbije prozor – ne plaćaš ti, nego onaj ko ga je razbio.
Ako imaš sve podatke sa lica mesta (zato sam ti i rekao da sve slikaš i zapišeš), super! Znaš tačno gde treba da ideš.
Ako je bila policija, još bolje – oni ti mogu reći koje je osiguranje u pitanju.
A ako nemaš pojma gde da ideš (dešava se, nije smak sveta), evo šta radiš:
- Odeš lepo do SVOG osiguranja
- Kažeš im tablice onog drugog
- Oni za minut provere u sistemu i kažu ti gde treba da ideš
- Plus ti možda daju i neki koristan savet usput
E sad, kad si našao pravo osiguranje, evo šta ti treba od papira:
- Lična karta
- Saobraćajna dozvola
- Evropski izveštaj ako ste ga popunili
- One fotke što si napravio (veruj mi, zlata su vredne)
Kad uđeš unutra, procedura je jednostavna:
- Daće ti neki formular da popuniš (kao kad ideš kod doktora)
- Ispričaš im šta se desilo (zato je bitno da se odmah setiš svih detalja)
- Njihov čovek će da slika tvoj auto
- Dobiješ neki broj štete (ČUVAJ GA kao oči u glavi)
- Na kraju dobijaš papir gde piše šta sve treba da se menja/popravlja
E sad, VAŽNA STVAR – ako ti auto nije u voznom stanju ili ne možeš da ga doteraš do njih (možda si u drugom gradu), imaš pravo da tražiš da njihov procenitelj dođe kod tebe.
To ti je zakonsko pravo i nemoj da se ustručavaš da ga iskoristiš.
I još jedna stvar – ne moraš više da juriš po policiji i čekaš zapisnik. To sad radi osiguranje direktno preko svog sistema. Manje cimanja za tebe!
Korak 3 – Procena štete
Ovo je baš važan deo jer ovde odlučuješ šta ćeš i kako ćeš.
Prvo da razjasnimo kako izgleda ta procena štete:
Ako možeš da voziš auto:
- Teraš ga do njihove filijale (zovu te kad im dođe procenitelj)
- Oni slikaju SVE, i ono što vidiš i ono što ne vidiš
- Naprave kompletan zapisnik sa spiskom delova i radova
Ako ne možeš da ga voziš:
- Zoveš ih i kažeš “Auto mi je nepokretan”
- NEMOJ da pristaneš da ga šlepaš o svom trošku
- Insistiraj da procenitelj dođe na lokaciju
- Oni moraju da izađu na teren, to im je posao
E sad dolazimo do najvažnijeg dela – ŠTA DALJE? Imaš tri opcije, i svaka ima svoje prednosti i mane:
Opcija 1 – “NJIHOV SERVIS”
- Oni te šalju u servis sa kojim imaju ugovor
- Sve plaćaju direktno servisu
- Ti samo dovezeš auto i pokupiš ga kad bude gotov
Opcija 2 – “MAJSTOR MIĆA”
- Oni procene štetu i ponude ti iznos
- Skidaju PDV sa tog iznosa (to ti je oko 20% manje)
- Daju ti pare na račun
PREDNOSTI:
- Pare su odmah kod tebe
- Sam biraš gde ćeš i kako ćeš
- Možeš i da ne popraviš ako nećeš
- Ako znaš ljude koji će ti srediti za male pare možeš i da zaradiš
MANE:
- Dobiješ manje para zbog PDV-a
- Sam juriš majstore
- Sam nabavljaš delove
- Ako iskrsne još nešto, teško ćeš dobiti dopunu
Opcija 3 – “OVLAŠĆENI SERVIS”
- Prvo izabereš ovlašćeni servis (mora biti u PDV sistemu)
- Oni pregledaju auto i naprave predračun
- Sa tim predračunom se vraćaš u osiguranje
- Osiguranje i servis se usaglase oko cene
- Tek onda kreće popravka
PREDNOSTI:
- Biraš servis kojem veruješ
- Dobijaš originalne delove
- Imaš garanciju na radove
- Znaš tačno šta će da rade i koliko košta
- Ako iskrsne još nešto, servis zove procenitelja za dopunu
MANE:
- Malo više cimanja (servis pa osiguranje)
- Možda će biti cenkanja između servisa i osiguranja
- Nekad moraš da čekaš da se dogovore oko cene
Korak 4 – Popravka vozila
Evo šta se dešava kad krene sama popravka, bez obzira koju si opciju izabrao.
BITNA STVAR – nemoj da počinješ popravku pre nego što dobiješ zeleno svetlo od osiguranja! Ako počneš ranije, možeš da imaš problem oko naplate.
Kad krene popravka:
- Ako nađu još nešto što nije bilo u prvoj proceni, ODMAH zovu procenitelja
- Procenitelj izlazi na dopunski uviđaj
- Pravi se dopunski zapisnik za dodatna oštećenja
Nemoj da dozvoliš da servis sam odluči “ma sredićemo i to” bez da zove procenitelja – posle može da bude problema oko naplate tih dodatnih radova.
VREMENSKI ROK:
- Zavisi od obima štete
- Zavisi od dostupnosti delova
- Neki delovi moraju da se naruče i čekaju
- Može da potraje od par dana do par nedelja
- Pitaj odmah na početku da ti daju okvirni rok
SAVET IZ ISKUSTVA:
- Traži da te servis redovno obaveštava kako napreduju radovi
- Pitaj sve što ti nije jasno
- Ako nešto ne razumeš, neka ti objasne
- Čuvaj svu dokumentaciju koju ti daju
Korak 5 – Naplata štete
Kad se auto popravi, situacija je različita u zavisnosti od toga koji si put izabrao.
Kad predaš zahtev osiguranju i njihov procenitelj pregleda auto, oni ti prvo isplate “akontaciju” – to je prva rata koja obično pokrije osnovne troškove.
To ide dosta brzo, za par dana legne na račun. Ali pazi – ta prva rata je obično DOSTA MANJA od stvarnih troškova popravke.
Recimo, ako je ukupna šteta 300.000 dinara, oni ti prvo isplate tipa 90.000.
To je dovoljno možda za popravku kod nekog običnog majstora, ali ne i za originalnu popravku kod ovlašćenog servisa.
Ako hoćeš da vratiš auto u prvobitno stanje (što je i poenta), ideš kod ovlašćenog servisera. On uradi detaljnu procenu sa novim delovima i stupa u kontakt sa osiguranjem.
Kad se auto popravi, stiže i druga rata – razlika do punog iznosa popravke.
Ti možeš da biraš hoće li pare da legnu tebi na račun ili direktno servisu. Mada, realno, svejedno je – servis ti neće dati auto dok se sve ne isplati.
Ceo proces traje otprilike mesec-mesec i po dana, najviše zavisi od toga koliko se čekaju delovi. Ali generalno ide dosta glatko ako znaš proceduru.
Ako si uzeo keš varijantu – tu nema naknadne priče! Ti si pristao na taj iznos, potpisao si i to je to.
Nema naknadnog pravdanja računa niti dodatne isplate. Zato je ova opcija često nepovoljnija – dobiješ manje para (skidaju PDV), a posle nemaš pravo da tražiš više.
Totalna šteta
Ovo je posebna priča i dešava se kad nakon procene da je popravka skuplja od vrednosti auta. Zvuči komplikovano, ali nije.
Zamisli ovako – imaš auto star 10 godina koji na tržištu vredi recimo 5.000 evra.
Procenili su da popravka košta 6.000 evra. Njima se ne isplati da daju više para za popravku nego što auto vredi, pa proglašavaju totalnu štetu.
ŠTA SE ONDA DEŠAVA:
- Procenjuju trenutnu tržišnu vrednost tvog auta (kao da nije udaren)
- Gledaju šta je na njemu još uvek dobro (motor, menjač, ostali delovi)
- Odbijaju vrednost tih ispravnih delova
- Nude ti razliku
Na primer:
- Auto vredi 5.000€
- Ispravni delovi vrede 2.000€ (40%)
- Znači, nude ti 3.000€ (60%)
Dobijaš papir gde piše nešto tipa:
“Stranke su se saglasile da je šteta na automobilu 60% i osiguravajuće društvo će taj iznos uplatiti na račun…”
Imaš dve opcije:
- Prihvatiš ponudu:
- Uzmeš pare
- Auto ostaje tebi
- Sam odlučuješ hoćeš li ga popravljati ili prodati u delove
- Ne prihvatiš
- Dole na papiru imaš deo “STRANKE SE NISU SAGLASILE SA SLEDEĆOM ŠTETOM…”
- Tu pišeš sa čime se ne slažeš
- Možeš da se cenjkaš
- Možeš da tražiš novu procenu
- U krajnjem slučaju, možeš i da tužiš (mada to retko kad ima smisla)
Savet iz iskustva:
Ako ti proglase totalku, prvo dobro razmisli:
- Proveri realne cene takvih auta na tržištu
- Vidi koliko bi te stvarno koštala popravka
- Možda ti se više isplati da uzmeš pare i kupiš drugi auto
- A možda ti se više isplati da ga sam popravljaš polako
Kada angažovati advokata?
Na kraju da ti kažem i kad ti stvarno treba advokat, a kad možeš i sam.
Ako je manja šteta, tipa neki branik, retrovizor, ogrebotina – ma kakav advokat, samo Evropski izveštaj i pravac osiguranje.
Tu je procedura prilično jednostavna i nema potrebe da daješ pare za advokata.
ALI – ako je ozbiljnija šteta, ako je policija izlazila na uviđaj, ako pričamo o većim parama… e tu već ima smisla uzeti advokata. I evo zašto:
Ti si već doživeo jedan stres sa udesom. Treba li sad da se nerviraš još mesec-dva dana sa osiguranjem, da juriš papire, da se raspravljaš oko procena, da te zavlače sa rokovima?
Šta će ti to u životu?
Dobar advokat zna sve cake, zna koga da pritisne i kad, zna šta može da se traži a šta ne.
Plus, osiguranja se drugačije ponašaju kad vide da imaš nekog ko poznaje materiju.
A da ne pričamo o NEMATERIJALNOJ šteti – znači kad si ti ili neko tvoj povređen u udesu – tu je advokat ZLATA vredan. I evo zašto:
Prvo i osnovno – advokati koji rade ove stvari obično rade za procenat od dobijene odštete.
To znači da je i njima u interesu da dobiješ što više para. Što više izvuku od osiguranja, to je i njima bolja zarada.
A razlike u ciframa mogu da budu OGROMNE.
Dok će tebi osiguranje da kaže “evo ti 60.000 dinara za tu povredu”, dobar advokat zna da ta ista povreda može da se naplati i 200.000 ili više.
Oni znaju sudsku praksu, znaju na šta imaš pravo, znaju kako da dokažu sve što treba.
Plus, kod nematerijalne štete imaš više stvari koje možeš da tražiš:
- Fizički bolovi
- Duševni bolovi
- Strah
- Umanjenje životne aktivnosti
- Naruženost
Ti ne moraš ni da znaš da na sve to imaš pravo, ali advokat zna. I zna tačno koliko šta vredi.
Tako da – ako je samo lim, možeš i sam.
Ali čim je neko povređen, ODMAH zovi advokata. Jer razlika u odšteti će biti neuporedivo veća od njegovog honorara.