Mnogi veruju da postavljanje Šancove kragne nakon saobraćajne nesreće automatski garantuje pravo na naknadu štete.
Međutim, situacija je znatno kompleksnija i zahteva ispunjavanje nekoliko ključnih uslova.
Neophodni uslovi za ostvarivanje prava na odštetu
Proces dokazivanja prava na odštetu je kompleksan i zahteva stručan pristup.
Nije dovoljno samo postaviti kragnu – potrebno je dokumentovati sve aspekte povrede i povezati ih sa konkretnim okolnostima saobraćajne nezgode.
Svaki propušteni korak u dokumentovanju može kasnije otežati ili čak onemogućiti dobijanje pravedne naknade štete.
Zato je važno od samog početka voditi računa o svim neophodnim elementima dokaznog postupka.
1. Dokazivanje uzročne veze
Prvi i osnovni uslov je dokazivanje Delta V sile, odnosno uzročno-posledične veze između samog sudara i nastale povrede.
Šta je Delta V sila i zašto je važna?
Delta V sila predstavlja promenu brzine vozila tokom sudara i jedan je od ključnih parametara u saobraćajno-tehničkom veštačenju.
Ova vrednost je od presudnog značaja jer:
- Omogućava pravilno sagledavanje okolnosti pod kojima se nezgoda dogodila
- Pomaže u utvrđivanju propusta učesnika nezgode
- Služi kao osnova za procenu intenziteta sudara i mogućih povreda
Važno: Kod sudara vozila u raskrsnicama, gde su česti bočni i ekscentrični sudari, analiza Delta V sile postaje dodatno složena zbog kompleksnog kretanja vozila (translacije i rotacije).
Delta V nije jedini tehnički kriterijum
Stručna literatura ne postavlja samo jedan prag za Delta V silu, već tri odvojena, nezavisna kriterijuma – i dovoljno je da bude premašen samo jedan da bi povreda vratnih pršljenova bila tehnički moguća:
- Promena brzine (Delta V) veća od 11 km/h
- Srednja vrednost ubrzanja veća od 3g (29,43 m/s²)
- Maksimalno ubrzanje gornjeg dela tela veće od 6g (58,86 m/s²)
Napomena: Navedeni pragovi važe za normalnu telesnu konstituciju. Druga stručna literatura navodi i niži prag za samu Delta V silu (oko 7 km/h), sa procenjenom verovatnoćom povrede od 10% i ispod te granice – što dodatno potvrđuje da se granica ne sme tretirati kao apsolutna.
Ako veštačenje osporava vašu povredu isključivo pozivom na Delta V silu, insistirajte da se ispitaju i srednje i maksimalno ubrzanje – propuštanje ova dva kriterijuma ostavlja veštačenje nepotpunim.
Zašto je važno stručno veštačenje?
Precizno utvrđivanje sudarnih brzina i mesta sudara automobila čini osnovu za:
- Sprovođenje tačne prostorno-vremenske analize
- Pravilnu procenu okolnosti nezgode
- Utvrđivanje stepena povrede i prava na odštetu
2. Validna medicinska dokumentacija
Iako pacijenti često prijavljuju bolove u vratu, leđima i kičmi, ključno je da postoji adekvatan lekarski izveštaj koji dokumentuje povrede.
Bez propisne medicinske dokumentacije, sam subjektivni osećaj bola nije dovoljan osnov za odštetu.
Objektivna klasifikacija povrede – WAD skala (Whiplash-Associated Disorders)
Trzajne povrede vrata se u stručnoj literaturi klasifikuju po standardizovanoj skali težine (WAD 0-IV), koja lekarskom nalazu daje objektivan, proverljiv okvir umesto subjektivnog opisa:
- WAD 0 – bez subjektivnih tegoba i bez fizičkih znakova
- WAD I – samo subjektivni osećaji (bol, utrnulost, osetljivost na dodir)
- WAD II – uz znake zahvaćenosti mišićno-skeletnog sistema (mišićni spazam, ograničena pokretljivost)
- WAD III – uz neurološke znake (smanjeni refleksi, slabost, smanjen osećaj dodira)
- WAD IV – uz oštećenje kostiju ili kičmene moždine
Lekarski nalaz koji navodi konkretan WAD stepen nosi znatno veću dokaznu težinu od uopštenog opisa poput “bol u predelu vrata”.
3. Procena intenziteta i trajanja povrede
Treći važan faktor je stepen povrede i period njenog trajanja. Ovi parametri direktno utiču na visinu potencijalne odštete.
Trajanje tegoba nije univerzalno – zavisi od stepena povrede.
Stručna literatura navodi da se bol javlja u roku do 42 sata od nezgode, ali da kod blaže povrede (VAD I) dostiže maksimalan intenzitet tek nakon više od 24 sata, dok se kod teže povrede (VAD II) razvija u punom obimu već za nekoliko sati.
Opšte pravilo od “24 do 72 sata” ostaje dobar orijentir, ali odstupanja u oba pravca su normalna i objašnjiva stepenom povrede.
Kragna nije garancija!
Samo postavljanje kragne nije garancija za dobijanje naknade štete. Vaše pravo na odštetu utvrđuje se kroz standardizovanu proceduru koju je neophodno ispoštovati.
Koliko dugo nositi kragnu?
Ovo pitanje se često pogrešno tumači u korist “duže je sigurnije”.
Stručna literatura kaže suprotno: imobilizacija kragnom kod lakših trzajnih povreda (VAD I i II) treba da traje što kraće, po preporukama ne duže od 72 sata.
Produžena imobilizacija ne ubrzava oporavak – naprotiv, ubrzava razvoj hroničnog stanja. Brz povratak normalnim svakodnevnim aktivnostima ide u prilog oporavku.
Napomena: Ovo je medicinska preporuka iz stručne literature, ne pravni savet – o trajanju nošenja kragne i toku terapije odlučuje vaš lekar, prema vašem konkretnom stanju.
Savet: Budite aktivno uključeni u proces i vodite računa da svaki segment procedure bude pravilno dokumentovan i sproveden. To će značajno olakšati proces naplate štete.
Potrebna vam je pravna pomoć?
Ukoliko ste nedavno doživeli saobraćajnu nesreću i imate dileme oko procedure za naknadu štete, naši pravni savetnici su tu da vam pomognu.
Ne dozvolite da zbog nepoznavanja procedure ostanete uskraćeni za odštetu koja vam pripada.
Izvori:
Jože Škrilec, “Trzajne povrede vrata”, Zbornik radova, Savetovanje 2023 (VAD klasifikacija, tehnički kriterijumi Delta V/ubrzanja, preporuke o trajanju imobilizacije);
Nataša Matić Miodragović i Aleksandar Matić Miodragović, Institut za sudska veštačenja Beograd, “Teškoće pri dokazivanju i realizaciji nematerijalnih šteta (LTP – iskustva)”, Zbornik radova, Savetovanje 2022 (procena rizika povrede pri manjim promenama brzine).